Borovnica, raznozavanje i uzgoj borovnice

Smatra se da u prirodi postoji oko 130 vrsta borovnica, dok je u našoj zemlji zastupljena divlja borovnica (Vaccinium myrtillus), koja raste na skoro svim našim visokim planinama.

uzgoj borovniceMeđutim, kako u inostranstvu, tako i kod nas, počelo se sa uzgojem onih sorti. One su uglavnom američkog porekla i oplemenjene su od tzv. “visoko žbunastih” borovnica (koje na vršnom delu izdanka ili grane obrazuju letorast kojim se produžavaju u visinu). Ove vrste borovnica ne šire se rizomima kako to čini naša divlja vrsta Vaccinium myrtillus. Ove sorte su nastale oplemenjivanjem borovnice Vaccinium corimbosum. Ove oplemenjene sorte odlikuju se samooplodnjom pa stručnjaci predlažu podizanje zasada sa najmanje dve sorte radi povešanja prinosa (naizmenična sadnja po dva reda od svake sorte).

Borovnice cvetaju dosta rano, te nekih godina mogu stradati od mraza.

Razmnožavanje borovnica

Veoma jednostavno, ali veoma pažljivo borovnicu možemo razmnožavati zrelim i zelenim reznicama.

Zrele reznice. Uzimaju se u periodu mirovanja vegetacije. Izrađuju se u dužini od 10-15 cm. Pri spremanju reznica treba odstraniti vršni deo (sa cvetnim pupoljcima) koji se teže ožiljava. Ožiljavanje se vrši u lejama sa vlažnim supstratom (mešavinom treseta i peska), dubine 17-20 cm. Reznice se pobadaju u razmaku 2-3 cm u redu, odnosno 5 cm među redovima. Ožiljavanje traje veoma sporo. Pobadanje reznica vrši se u proleće, a ožiljene reznice možemo očekivati u junu. Ožiljene reznice ostavićemo u lejama do sledešeg proleća.

Zelene reznice. Ove reznice se uzimaju u toku sekundarnog rasta. Dužine su oko 10 cm sa odstranjenim lišćem (osim 2 vršna). Ostavljenim listovima redukuje se lisna masa (radi smanjenja transpiracije). Ožiljavanje se vrši kao i u prethodnom slučaju, ali u plasteniku.

Obe vrste ožiljenica ostavljaju se u rasadniku još jednu vegetaciju radi razvoja u kvalitetnu sadnicu i zatim stavljaju u prodaju ili se od njih podiže zasad. Dvogodišnje sadnice najbolje su za podizanje zasada. Svaka od sorti razmnožava se na jedan ili drugi način o čemu moramo voditi računa.

Lešnik

Usled postojanja velikog broja vrsta i sorti,  areal rasprostranjenosti voćaka je veoma širok.Proizvodnja kontinentalnog voća, gde spada i lešnik, pretežno je zastupljena na evropskom,  američkom i azijskom kontinentu,  a neznatno u Australiji i Africi. Međutim,   tu su najviše zastupljene sledeće voćne vrste: jabuka, kruška, breskva i šljiva tj.na ove četiri voćne vrste dolazi skoro 90% od ukupne proizvodnje kontinentalnog voća.Lešnik koji spada u grupu jezgrastog voća je malo zastupljen u svetu a i u našoj zemlji.Tome su doprineli najviše dug period do stupanja u pun rod i ekstenzivan način gajenja (tj.kao šumsko drveće).Danas se stanje popravlja i lešnik se sve više gaji u plantažnoj (komercijalnoj) proizvodnji zbog njegove višestruke i velike vrednosti.
lesnikPored svih prednosti,  proizvodnja lešnika u našoj zemlji podmiruje svega 10%  potreba za ovom voćnom vrstom sa godišnjom proizvodnjom ispod 1000t. Kod nas se uglavnom proizvodi na okućnicama, negde se gaji kao živa ograda, a ređe kao plantažni zasad. U današnje vreme se prelazi na intezivnije podizanje plantažnih zasada italijanskih sorti. Trenutno se kod nas godišnje sadi oko 20.000 sadnica kvalitetnih sorti leske kalemljene na mečiju lesku i 2-3 puta više sadnica proizvedenih iz izdanaka. Procenjuje se, da se godišnje podigne oko 120 ha plantažnih zasada leske.

Nega zasada oraha

Zemljiste u zasadu treba redovno odrzavati. Jesenju obradu je najbolje vrsiti plugovima koji imaju veliki radni zahvat, a ostavljaju ravnije zemljiste. Neposredno pred berbu zemljiste se istanjira, a potom povalja da bi se lakes sakupljali plodovi. Kada se berba obavi, zemljiste treba ponovo istanjirati. orasi (2)Djubrenje zasada vrsi se na osnovnu zemljisnih i folijarnih analiza. Sadrzaj lako usvojivih hraniva treba uvek da je u optimumu. Rezidba oraha vrsi se sa ciljem formiranja krune, a kasnije radi obnavljanja rodnog drveta I pospesivanja grananja, ali neuporedivo manje nego kod jabuke, kruske ili breskve. Prilikom formiranja kotlaste krune (najcesce formirani uzgojni oblik), visina debla treba da je 150 – 180 cm, pa sadnice koje su nize od 180 cm pri sadnji ne treba skracivati. Kajsija u cilju formiranja krune prvi put treba rezati u martu, a preseke obavezno premazati voskom radi sprecavanja infekcije. Zastita od mraza vrsi se prvenstveno izborom povoljnih terena i sorti i selekcija krce vegetacije. Ostavljanjem viseg debla, cime se podize kruna, umanjuju se stete od mraza. Zastita od mraza moze se vrsiti dimljenjem ili vestackom kisom, ali vrlo je vazno I pravilna primena agrotehnickih mera da bi vocke spremne usle u zimsko mirovanje, u prvom redun navodnjavanje treba vrsiti do kraja leta, a prihranjivanje ureom sto ranije u prolece. Zastita od bolesti i stetocina oraha moze se obaviti sa 3 do 5 pravovremenih tretiranja radi sprecavanja pojave sive orah (2)pegavosti lista i crne pegavosti oraha koje su najcesca bolest oraha. Od insekata najvece stete pricinjavaju jabucni i orahov savijac i dudovac. S obzirom na deficitarnost oraha i kajsije na nasem i svetskom trzistu, a time i na velike mogucnosti plasmana ovog voca, trebalo bi povrsine pod ovim vocnim vrstama povecavati. Posebno zbog toga sto kod nas postoje povoljni i zemljisni i klimatski uslovi za njihovo uspesno gajenje. Podizanje zasada treba postupiti studiozno jer je orah dugovecna vocka pa propusti ucinjeni pri podizanju imaju posebno velike negativne posledice.

Zasad maline

Poslednjih nekoliko godina privredna vrednost malina naglo se povecala, jer se u raznim vidovima izvozi u velikim kolicinama.
Prednost gajenja maline u odnosu na druge vocke ogledaju se u tome sto prorodi rano vec u drugoj godini, a u trecoj vec daje pun rod. Uz pravilnu agrotehniku , zasad maline moze da se ekonomski opravdano koristi 10-12 godina. Stete od mraza, vetra i grada znatno su manje i redje. U industriskoj preradi ovo voce je veoma trazena sirovina za proizvodnju sokova, sirupa, vocnih vina i dzemova.
Ne treba zaboraviti da malina izvrsna medonosna biljka, zbog dugog perioda cvetanja, od 20 do 35 dana. Zato se ova vocka gaji na okucnici, na malim povrsinama, ne toliko radi robne proizvodnje, koliko za potrebe domacinstva.
Plodovi maline bogate su raznim organskim jedinjenjima kiselinama, taninima, pektinima, secerima, vitaminima i mineralnim materijama, pre svega magnezijumom i gvozdjem. Zato se malina preporucuje za ishranu dece, a od posebnog je znacaja za ishranu osoba obolelih od raznih kardiovaskularnih bolesti. Lisce maline koristi se u farmakologiji.
Prirodni uslovi uspevanja
Uglavnom je tacno misljenje da malina moze manje-vise uspesno svugde da semalina (4) gaji,medjutim, za velik i kvalitetan rod u robnoj proizvodnji potrebni su najpovoljniji uslovi. Zato u gajenju pitomih sorti na vecim povrsinama treba imati u vidu prirodne uslove za uspevanje divlje maline.
Prirodna stanista ove vocne vrste su sume. Otuda malina ima bioloske uslovljene zahteve za prohladnom i vlaznom klimom. Bolje uspeva u brdskim i planinskim krajevima nego u ravnici, gde su, po pravilu, posledice suse izrazenije.
Najpovoljniji uslovi za uzgoj malina su obilje padavina u maju i prvoj dekadi juna, suv period u berbi i kisno pozno leto. Iskustvo je pokazalo da se u takvim klimatskim uslovima postize berba i pozeljan porast izdanaka maline za narednu godinu.

Zemljiste i izbor polozaja
Najbolje rezultate u ariljskom kraju malina je dala na smedjim, kiselim zemljistima, na skriljcima. Takva zemljistasa su rastresita, laka za obradu i propusna. Lako primaju i dobro zadrzavaju vlagu.
Zabarena zemljista u dolinama i zemljista na padinama, na kojima se u prolece pojavljuju izvori, obavezno treba izbegavati. Na takvim zemljistima malina ne moze da raste. Izdanci su tanki i krzljavi, plodovi nepravilnog oblika i sitni, a neretko usled punjenja zemljisnih pora vodom dodje i do susenja celog zasada. U praksi se pokazalo mnogo bolje da se malinjak zasniva na nekoliko manjih parcela nego u komadu, na parceli koja nije ujednacena u pogledu kvaliteta zemljista ili mikroreljefa.
Malini najvise odgovaraju severni i severnozapadni polozaji. Tu je vazduh najvlazniji i najhladniji, a malina koja kasno krece, izbegava izmrzavanje pupoljaka i izdanaka od ranih prolecnih mrazeva. Treba izbegavati uvale i siroke, zatvorene doline, gde se zadrzava hladan vazduh. Nepovoljne su i uske dubodoline (“mrazni dzepovi”) i polozaji izlozenim hladnim vetrovima-severcu i kosavi. Ovakva mesta su nepovoljna i zbog preventive od gljivicnih bolesti kao sto su didimela i antraknoza.

malina (2)Greske u sadnji
Za malinu kao i za ostale vocne vrste, vazi pravilo da je bolja jesenja nego prolecna sadnja.medjutim, teskoca je u tome sto malina dugo zadrzava list, a posto u brdskim krajevimazima rano nastupa, najcesce mora da se pripremi rana prolecna sadnja.
Sadnja u kasno prolece je nepovoljna zato sto se uvecavaju pupoljci na korenu, iz kojih ce izbiti izdanci, pa prilikom sadnje dolazi do njihovog brojnijeg ocenjivanja. Pored toga, sve manje vlage u zemljistu i kasni prolecni, topli vetrovi, koji isusuju zilice, najcesce su uzroci loseg prijema sadnica.
Sadnja u suvise vlazno tlo dovodi do toga da se zemljiste oko sadnice stvrdne u jaku pokoricu, koja ne dozvoljava da se izdanci iz podzemnog pupoljaka probije na povrsinu. A sadnica maline se primi tek kada izbiju izdanci iz podzemnih pupoljaka. Zbog toga gazenje zemljiste oko sadnice, za razliku od drugih vocnih vrsta, nije preporucljivo jer se pupoljci mogu ostetiti.
Sadnja ne sme da bude ni suvise duboka ni suvise plitka. Ako je sadnja suvise plitka, koren ce biti u zoni iz koje se isparavanjem brzo gubi vlaga, a ako je suvise duboka, koren ce biti u “mrtvici”, gde je rezim zemljista nepovoljan, pa dolazi do manje aktivnosti korena i losijeg porasta i plodonosenja.
Direktno stavljanje stajnjaka ili mineralnog djubriva na zilice prilikom sadnje moze dovesti do potpunog susenja korena. I nebrizljiv postupak prilikom sadnje, pogotovo ako sadnice isusuje vetar ili greje sunce, dovodi do losijeg prijema ili propadanja maline. Posle sadnje sadnice se prekracuju na 15 do 20 cm iznad zemlje.

Kupina

Od  više  vrsta kupina ističe se ROBUS FRUTICOSA od koje su proizišle najbolje vrste. Kupina uspeva na svakom zemljištu, upotrebljivom za biljnu proizvodnju.Daje dobre rezultate čak i na slabo plodnom  i nedovoljnom vlažnom zemljištu. Ne odgovaraju joj tople peskuše i preterano vlažna, hladna i teška zemljišta. Kupini dobro odgovaraju sva zemljišta pogodna za krompir. Kupini odgovara umereno topla klima, jaka osvetljenost, a u umereno kontinentalnoj klimi nije nikad ugrožena mrazom. Najbolje joj odgovara umerena vlažnost zemljišta i vazduha, a vlažnost zemljišta kao bitan preduslov gajenja ovog voća mora se nadoknaditi navodnjavanjem.
Sorte kupina bez bodlji koje se mogu gajiti su: Tornifi (Thornfree), džinovska SONY DSC(Gigantea del giareuo).
Sorte kupina sa bodljama koje se mogu gajiti su:  Eldorada, Himalaja (Himalaya), Bojsen (Boysen), Vilsonova rana (Wilsonis early), Teodor Rajner (Teodor Rainer).
Zahtevi prema zemljištu
Od prirode se nalazi u pojasu hrastovih šuma. Daje dobre rezltate i na slabo plodnim i nedovoljno vlažnim zemljištima (ali da nisu u pitanju tople peskuše i preterano vlažna, hladna i teška zemljišta uz višednevno zadržavanje podzemne vode na dubini 20-30cm). Kupina najbolje uspeva na černozemu, lesu i lakšim smonicama, a može da podnosi i umereno zaslanjena zemljišta sa dovoljno vlage).

kupinaZahtevi prema klimi
Kupini odgovara jaka osvetljenost, dok su joj plodovi nešto slabijeg kvaliteta pri jačoj oblačnosi. Na većim nadmorskim visinama (500-800mnv) treba izbegavati severne položaje (kasnije i neravnomernije sazrevanje), a na manjim (200-300mnv) treba izbegavati južne položaje (zbog suše-manji prinosi, sitniji plodovi). Uglavnom je otporna prema mrazu (i prolećnom i jesenjem). Najbolje joj odgovara umerena vlažnost zemljišta i vazduha, a podnosi i suvlju klimu od maline. Kupina može biti ugrožena toplim i suvim vetrovima (isušuju zemljište i tučkove cvetova pa se onemogućuje oplodnja i zametanje plodova). Stoga treba birati zaklonjene položaje (npr. iza vetrozaštitnih pojaseva i sl.).

Značaj lešnika u Srbiji

Pored višestruke i značajne privredne vrednosti lešnika,  treba istaći da u Srbiji postoji veliki raskorak između stvarnih potreba za plodovima ove voćne vrste i stanja ove proizvodnje,bez obzira na postojanje mogućnosti da se oni proizvode u znatno većoj meri,zahvaljujući pre svega pogodnostima agroekoloških uslova naše zemlje.
Mnogobrojni su i raznovrsni razlozi koji su doprineli ovakvom tretmanu i nezainteresovanosti naših proizvođača za lesku.Sistemskom istraživanju ove voćne vrste u nas posvećena je relativno skromna pažnja,  što se ne bi moglo reći za druge zemlje u svetu koje imaju povoljne uslove za njeno gajenje,  kao ni za druge voćne vrste.Nedovoljna znanja o lesci uticala su na sporije uvođenje u proizvodnju i podizanje većih plantažnih zasada,  iako postoje vrlo povoljni prirodni uslovi za njeno gajenje u našoj zemlji.Leska se dugo smatrala samo šumskom vrstom i kada se počela gajiti kao kultura nije joj se poklanjala potrebna pažnja. Bez stručnog pristupa gajenju leske nema uspešne i rentabilne proizvodnje,  što podrazumeva i primenu savremenih agro i pomotehničkih mera.
Lako razmnožavanje vegetativnim putem, povoljni prirodni uslovi treba da doprinesu podizanju novih savremenih plantažnih zasada na znatno većim površinama,  kako bi naša zemlja uvoz supstituisala izvozom, a leska dala svoj doprinos povećanju standarda i obezbeđenju egzistencije većeg broja ljudi.Međutim, neadekvatne fitotehničke mere koje su do sada primenjivane onemogućavaju intenzifikaciju proizvodnje ove veoma značajne voćne vrste.
lesniciU Srbiji je i pored svega navedenog zadnjih 10-tak godina izraženo interesovanje za gajenjem leske, koja je po značaju u jezgrastoj grupi voćaka na drugom mestu, odmah iza oraha, mada je po tržišnoj vrednosti ispred njega.Vrednost oljuštenog lešnika (jezgra) na svetskoj berzi iznosi 7,8 eura/kg.U poslednjih 10 godina cena je samo jednom promenjena (2005 godine),  kada se cena sa 5,5 eura (najniža cena u proteklih 15 godina)za kilogram povećala na čak 11eura. Razlog je bio mraz koji je značajno umanjio prinose.
Svetska potražnja za lešnikom je u stalnom porastu što ga čini deficitarnom robom.Evropska Unija ne postavlja nikakva ograničenja u zasadima,  niti u proizvodnji pod lešnikom.I upravo to je znak za Srbiju da se počne intenzivnije baviti proizvodnjom lešnika.
U današnje vreme, lešnik se sve više pominje kao medijum odnosno podloga za gajenje vrlo skupocenih gljiva tartufa Tuber sp. Obzirom da se na korenu lešnika odvija simbiotski proces sa gljivicama,  to je iskorišćeno za inokulaciju mlade sadnice korena lešnika kako za letnji tartuf ili crni,   tako i za beli zimski tartuf koji je veoma skup i na tržištu dostiže cenu i od 1000 eura za kilogram.

Rezidba voćaka

Zimska rezidba vocaka ili rezidba na zrelo obavlja se od opadnja lisca do kretanja vegetacije u prolece. Za rezidbu u kontinetalnom podrucju najpogodniji su januar i februar, a u primorskom decembar i januar.
U tom periodu, drvo koje se rezidbom odstranjuje ima najmanje organskih materija. Ove materije se u jesen, do polovine decembra, povlace iz jednogodisnjeg drveta, koje se orezuje u starije drvo, a polovinom ili krajem februara se vracaju u jednogodisnje grane. Zato se rezidbom u ranu jesen ili kasno prolece gubi znatno vise rezervnih materija. Vocke rezane u januaru i februaru imaju veci prirast i bolji razvoj korenovog sistema. Zimska rezidba uopste obezbedjuje krupnije i zelenije lisce i produzeni rast mladara u prolece i pocetkom leta.

Opsta pravila rezidbe
Rezidba je strucan posao i nekoliko prakticnih saveta dobro ce doci, narocito manjeiskusnim vocarima. Ako je voce starije treba vise da se reze.
Sto je korenov sistem razvijeniji, intezitet rezidbe je manji. Ako koren oslabi (mehanicka ostecenja, bolesti i stetocine korena, losi zemljisni uslovi, velika susa ili vlaga), rezidba je intezivnija, da bi se uspostavio uravnotezen odnos izmedju smanjenje moci korena da usisava vodu i velikog broja potrosaca u kruni. Isto treba orezivati vocke na generativnim podlogama sa jakim korenom. Vocke koje rode na jednogodisnjem drvetu ( breskva, neke sorte sljive ) mora se intezivno rezati da bi se obezbedilo obnavljanje celokupnog rodnog drveta za sledecu godinu. Ukoliko je rodno drvo dugovecnije, utoliko se smanjuje potreba za rezidbom. Breskvu treba najvise rezati, a kajsiju, visnju, sljivu, krusku, jabuku i tresnju najmanje.
Rodnije sorte se, po pravilu, vise rezu od manje rodnih. One se vegetativno visemakaze iscrpljuju ishranom veceg broja plodova, pa je potreba za novim prirastom veca radi obavljanja rodnog drveta.
Broj rodnih pupoljaka uslovljava intezitet rezidbe. Ako na stablu ima vise cvetnih pupoljaka, rezidba treba da bude jaca. Uklanja se, uglavnom, visak rodnog drveta, ali se ostavlja vise nerodnog (jednogodisnjeg) da bi se pripremilo rodnodrvo.
Oblik krune utice na intezitet rezidbe. Sto je oblik krune priblizniji prirodnom obliku, intezitet rezidbe je manji, a sto je odstupanje vece u pravcu takozvanih dirigovanih oblika, intezitet rezidbe se povecava.
Na jednoj istoj vocki intezitet rezidbe je razlicit za razne delove krune. Vrsni delovi skeletnih, grana vise se rezu (ogoljavaju), jer ovi delovi su bolje snabdeveni vodom i zato bujnije rastu od nizih. Jacim uklanjanjem mase  sa vrha krune, tokovi vode i mineralnih materija usmeravaju se u nize delove, koji postaju vitalniji i produktivniji.
Ishrana vocaka azotom utice na bujniji porast vocke, a time i na manji intezitet rezidbe. Ako je ishrana slabija, rezidba je jaca zbog bolje obnove rodnog drveta.
Vocke gajene u uslovima navodnjavanja treba manje rezati od onih koje se ne zalivaju.
Vegetativna aktivnost vocke u predhodnoj vegetaciji, kao osnova za odredjivanje inteziteta rezidbe, ocenjuje se na osnovu broja, duzine i debljine letorasta (jednogodisnjih grana). Ukoliko je vocka dala veci bro0j dugackih i jakih letorasta, utoliko je bilo vegetativno aktivnije, odnosno pripremila je vise organskih materija za narednu godinu.
Ako u krosnji ima vise ili manje vodopija, pre rezidbe treba biti obazriv. Uklanjaju se samo vodopije i bujni letorasti pri vrhu skeletnih grana, kao i letorasti koji rastu unutar krune i zagusuju je. Treba znaci, samo prorediti krunu.  Proredjuje se samo gusce rodno drvo, jer bi ostalo nedovoljno osvetljeno.
Sto je broj rodnih grana veci, uz isto vremeno obilno jednogodisnje drvo, vocka se moze opteretiti vecim rodom, odnosno rodno drvo ne treba previse uklanjati.
Ako je na vocki malo jednogodisnji prirast, ne sme se preterati sa rezidbom. Bolje je otkloniti uzroke koji su do toga doveli-poboljsati djubrenje i druge agrotehnicke mere nege. Rezidbu treba svesti samo na uklanjanje obolelih i ostecenih grana i grancica i smanjenje cvetnih pupoljaka na najmanji broj. Grane i grancice koje nose vegetativne pupoljke moraju se sacuvati po svaku cenu.
Ako je predhodna rezidba bila intezivna, treba manje rezati i obrnuto. Treba imati u vidu i druge cinioce koje uticu na vegetativnu aktivnost ili rodnost vocke, kao sto su djubrenje, obezbedjenje vodom, ostvareni prinos i slicno.
Iskusan rezac moze brzo doneti odluku o intezitetu rezidbe u svakom konkretnom slucaju. Ako je u nedoumici uvek je bolje da se vocka manje oreze, jer se pravi i manja greska.
Zavisi od vocne vrste
Opste pravilo rezidbe vazi za sve vocne vrste, ali se one ipak razlikuju po tome na kojim granama donose rod. Osnovno je da se pri rezidbi razgranici na kojoj su grani cvetni pupoljci, a na kojoj nisu. Bez poznavanja ovih osnovnih osobina vocke, makaze ne treba ni uzimati u ruke.
Rodni “kolaci” su najvaznije rodne grancice jabuke i kruske. To su kratka, obicno racvasta i mesnata zadebljanja, u vidu guka razlicitih oblika. Dugacki su 5-8 cm i traju vise godina.
Kratke rodne grancice obrasle su cvetnim pupoljcima sa strane, dok im je vrsni pupoljak vrsni. Dugacke su 10-15 cm. Ovo su glavni nosioci roda (pored majskih kitica) sljive i kajsije. Na breskvi ne daju dovoljne krupne plodove, pa se rezidbom uklanjaju.
Mesovite rodne grancice su jednogodisnje dugacke rodne grane, na kojima su i cvetni i lisni pupoljci. To su najvaznije rodne grane breskve.

Rezidba jabuke

Da bi se jabuka pravilno orezala, moraju se razlikovati nerodne i rodne grane. Tipicne nerodne grane jabuke su vodopije, jednogodisnji lastari izbili na starijim osnovnim granama. Zimskom rezidbom uklanjaju se do osnove. Najlakse se prepoznaju po tome sto su duze od lastarasa cvetnim i drvnim pupoljkom.
crvena jabukaDruga vrsta nerodnih grana su lastari izbili na dvogodisnjem drvetu, koji po pravilu ne nose cvetne pupoljke (osim u “zlatnog delisesa” i “jonatana”). Ovi lastari su od posebnog znacaja jer se na njima obrazuju rodne grane u sledecoj vegetaciji. Ove grane se uklanjaju samo ako ih je previse. Od rodnih grana treba razlikovati vite i kratke rodne grane. Prve su dugacke 10-25 cm, tanke su i sa jednim cvetnim pupoljkom na vrhu. Daju slabiji kvalitet ploda i uglavnom se potpuno uklanjaju.
Najkvalitetnije rodno drvo jabuke predstavljaju rodne grane duzine 1-10 cm. One se, zavisnosti od sorte, obrazuju na dvogodisnjem ili starijem drvetu. Najkvalitetnije plodove daju u prvoj godini posle obrazovanja cvetnih pupoljaka, a sa staroscu kvalitet ploda opada. Ove rodne grane se ne orezuju, osim sto se ponekad proredjuju, ako su preguste.
Osnovni cilj rezidbe jabuka je ostavljanje obilja kratkih rodnih grana. Da bi se obnovile kratke rodne grane, koje vremenom daju kvalitetne grane, neophodno je ostavljati i lastare na nerodnomdrvetu, na kojima ce se one obrazovati.

Rezidba kruške

U osobinama rodnog i drugog drveta kruske i jabuke nema vecih razlika, osim kada su u pitanju neke sortne osobine. Medjutim, kruska ima manje zbijenu krunu, pa je njeno osvetljivnje lakse regulisati.
Rodno drvo kruske uglavnom je kratko. Kao sto ima sorti jabuka koje rode nakruska duzimrodnim granama, tako i sorte kruske „viljemovka“, „krasanka“ i „hardijeva“ radjaju na duzim granama. Ovi lastari se ne skracuju jer se cvetovi na njima otvaraju sedam do deset dana kasnije, sto u slucaju prolecnih mrazeva moze biti od velikog znacaja.
Prema nacinu obrazovanja kratkog rodnog drvetarazlikuju se dve grupe sorti krusaka. Prve obrazuju kratko rodno drvo na dugom dvogodisnjem- „viljamovka“, „abate fetel“ i „butira prekoce moretini’. Druge obrazuju kratko rodno drvo na starijim, osnovnim granama – „karasanka’, „kalrzo“, „zimski dekantkinja“, „hardijeva“ i „boskova bocica’.
Sorte u prvoj grupi rezu se kao rodnije sorte jabuka, a sorte druge grupe nesto jace. Na prvim sortama ostavlja se i izvestan broj jednogodisnjih grana (sa cvetnim pupoljkom na vrhu nerodnih lastara na starijem drvetu), da bi se u sledecoj vegetaciji obnovilo rodno drvo.
„Krasanka“ je posebno osetljiva na rezidbu. Bez intezivnijeg rezanja malog roda, tj,slabo zamece plodove. Na stablu ove sorte prakticno se ostavlja onoliko pupoljaka koliko se zeli plodova.

Rezidba breskve

Breskva se po nacinu i neophodnosti rezidbe znatno razlikuje od drugih vocnih vrsta. Neorezana breskva daje novu vegetaciju na vrhovima jednogodisnjeg drveta, usled cega se ona stalno premesta ka periferiji kruna. Uporedo donji delovi krune ogoljavaju i rod „bezi“ u visinu. Posto je vek breskve kratak, pravilna rezidba je od velikog znacaja.

Breskva donosi rod, uglavnom, na dugom jednogodisnjem drvetu, koje zbog toga treba svake godine obnavljati. Zavisno od vegetiranja, breskva obrazuje i razlicito jednogodisnje drvo koje izbija iz dvogodisnjeg ili starijeg drveta.

Mesovite rodne grane dugacke su 30-50 cm. Zavisno od sorte, cvetni pupoljci nabreskva (2) njima surasporedjeni ili celom duzinom lastara, ili donjoj ili gornjoj polovini. Ove grane su najvaznije rodne grane breskve. Za rod se ostavljaju umerenodugacke, dobro zdrvenjene grane sa dosta cvetnih pupoljaka. Za manje bujne sorte treba ostaviti jace, a za bujne umereno razvijene mesovita rodne grane.

Tipicne rodne grane obicno su tanje, dugacke najvise 30 cm (najcesce su mnogo krace). Zbog veceg broja plodova i manje lisne povrsine, rezidbom se potpuno uklanjaju. Plodovi na ovim granama sitni su i neugledni.

Majske kitice, kratke rodne grane, duzine od 2 cm, uklanjaju se iz istih razloga, a ostavljaju se samo ako mesovitih grana nama dovoljno.

Vodolije i prevremene grancice koje izbijaju u toku vegetacije) uklanjaju se do osnove.