Rezidba kajsije

Iako se obicno ne misli u praksi se pokazalo da uz ostale mere, rezidba moze biti jedna od najvaznijih uslova gajenja kajsije. Za razliku od mnogih drugih vocnih vrsta, iskustvo poslednjih godina pokazuje da kajsiju treba rezati pred sam pocetak vegetacije, pa cak i onda kada je ona pocela. Na ovaj nacin se u velikoj meri moze izbeci opasnost od apopleksije.

Kajsija radja na mesovitim, tipicnim rodnim granama, na kojima su i cvetni i kajsijelisni pupoljci. Mesovite rodne grane. Duzine 30-50 cm, obrazuju se u uslovima produzene vegetacije i zavisno od duzine, cvetni pupoljci su na celoj grani ili samo u donjem delu. Ako su gusto izbile, ove grane se samo prorede, ali se ne skracuju.

Kratke, tanke jednogodisnje grane se uklanjaju iz osnove.

Kratke rodne grane na proslogodisnjim mesovitim granama i na starijem drvetu, duzine oko 10 cm, takodje se ne orezuju.

Prevremeno rodne grane obrazuju se na vrhovima mesovitih rodnih grana u drugoj polovini leta. One se u narednoj rezidbi takodje ne uklanjaju.

Rezidba šljive

Šljive radjaju na jednogodisnjim granama razlicite duzine – na dugackim lastarima, na kratkim rodnim granama ili na majskim kiticama. Zavisno od toga na kakvim granama pretezno radjaju, sorte sljive se dele u tri grupe.
U prvu grupu spadaju sve japanske i americke sorte koje radjaju na jakim i dugackim jednogodisnjim granama, koje su obicno mesovite (i cvetni i lisni pupoljci). Na ovim mesovitim rodnim granama, pored ploda, obrazuju se kratke rodne grancice za sledecu godinu, ali se one ne koriste jer daju slabiji kvalitet ploda. Za dobar rod neophodno je pri rezidbi ostaviti samo dovoljan broj jednogodisnjih mesovitih rodnih grana. Da bi se obezbedio obilan i kvalitetan rod, ove sorte se moraju rezati svake godine, slicno kao i breskva. Sve sitnije grane i grancice koje ne sluze za rod ili zasenjuju rodne grane, uklanjaj se potpuno.
Drugu grupu cine sorte evropskog porekla (glavni predstavnik je “pozegaca”). sljivaRadjajupretezno na kratkom jednogodisnjem drvetu koje je izbilo iz dvogodisnjeg ili starijeg drveta. Ova grupa ima i dve podgrupe: sorte koje obrazuju rodno drvo pretezno na dvogodisnjim granama (“pozegaca”, “azenka”, “imperijal”, “ana spet”) i sorte koje ga obrazuju na debljim osnovnim granama (“stenlej’). Sve ostale grupe i grancice pri rezidbi se uklanjaju, sto vazi i za rodno drvo, ako je pregusto.
U trecu grupu spadaju “mirabele”, “crvenka ranka” i svi tipovi dzanarike. Ove sorte se rezu kao kajsija.

Rezidba višnje

Osnovne karakteristike visnje je da iz cvetnih pupoljaka razvije samo cvet, osnovni plod, pa na njihovom mestu posle berbe ne ostaje nikakav novi mladar. Zavisno od uslova gajenja i sortnih osobina, visnja radja na dugackim i kracim jednogodisnjim granama i na majskim kiticama.
visnjaPri rezidbi treba razlikovati dve grupe sorti visanja. Pri rezidb treba razlikovati dve grupe sorti visanja. Prva grupu cini grmolike sorte (“severna visnja”, “osthajmska”, “maraska” visecih grana). Ove sorte rezu se kao breskve, a ostavljaju se dugacke mesovite jednogodisnje grane (35-40 cm). U drugu grupu spadaju visnje stablasice (sa uspravnim granama) – “crna majska visnja”, “maraska” uspravnih grana, a narocito hibridi tresnje i visnje (“montmorensi”, “ricmorensi” i “spanska”). Ove sorte radjaju na kratkom rodnom drvetu-majskim kiticama. Najkvalitetniji je rod u prvoj godini, pa je za redovnu rodnost neophodno svake godine ostaviti i dovoljan broj lastara koji ne donose rod, da bi se njima obrazovale majske kitice. Na rodnim granama treba prekracivati dvogodisnje drvo. Rezidba ovih sorti slicna je rezidbi evropskih sorti sljiva.
Na vrhovima osnovnih grana visnja cesto obrazuje metlaste grupe grana, koje se moraju prekracivati i proredjivati.

Rezidba oraha

U periodu zadovoljavajuceg prirasta, rezidba oraha svodi se na uklanjanje polomljenih i slomljenih grana i vodopija koje rastu u unutrasnjosti krune. Sve grane prekracuju se do prvog bocnog zdravog drveta.
Ako u kruni ima suvise skeletnih grana koje rastu uporedo, treba ih prorediti tako da se uvek uklanja donja. Prvenstveno treba uklanjati tanje, izduzene i nedovoljno obrasle grane. Ako je broj ovakvih grana velik, uklanjaju se tokom dve-tri godine. Grane koje vise i ometaju obradu takodje se uklanjaju.
Ako krunama, na vrhovima osnovnih grana, ima suvise obrastajuceg drveta, ono se mora prorediti. Svake godine, sa najguscih vrhova, ukloni se 5-6 grana skracivanjem i prevodjenjem na nize bocno drvo.
Treba izbegavati odsecanje grana ciji je precnik veci od 10 cm, jer takvi preseci teze zarastaju. Dobro je da se tanji posle rezidbe premazu kalem-voskom.

Rezidba maline i kupine

Malina radja na jednogodisnjim izbojcima koji se posle berbe,do jeseni, potpuno osuse. Pocetkom svake vegetacije, iz pupoljaka na korenovom vratu ili korenu, obrazuju se novi izbojci koji donose rod u narednoj godini.
Rezidbom se uklanjaju svi izbojci koji su doneli rod. To je najbolje uciniti odmah posle berbe. Istovremeno se proredjuju i izbojci koji tek treba da donesu rod, tako da se ostavi po jedan na svakih 15-20 cm.

Kupina, takodje radja na jednogodisnjim granama, koje se posle berbe uklanjaju iz osnove. Ovom rezidbom pozeljno je ukloniti i sve krzljave i izlomljene izdanke. Po zbunu se u prolecnoj rezidbi moze ostaviti najvise 10-12 izdanaka. Zatim se orezuju svi bocni lastari na 30 cm, a prekrati se i vrh izdanaka.

Uljna palma

Uljna palma je jedna od najvaznijih korisnih biljaka tropskih zemalja. Nasuprot kokosovoj palmi, ona ima nisko kompaktno stablo. Cedjenjem plodova velicine sljive dobija se ulje koje se upotrebljava za proizvodnju margarina.
Gusti, grozdovi plodova uljne palme sede u pazuhu 3 do 6 m dugih lepezastih listova. Plodovi se razvijaju samo na zenskim biljkama.
Vlaknasto plodno meso, ali i tvrde kostice, sadrze vrlo mnogo ulja narancastozute boje, koje se upotrebljava u prehrambenoj industriji kao sirovina u proizvodnji margarina.

Sejanje: Ako vam je mozda uspelo za vreme godisnjeg odmora otkinuti nekoliko plodova uljne palme, ostavite ih 2-3 nedelje da se dobro osuse. Stavite ih u peskovito zemljiste na dubinu od 2 cm kojom ste napunili tresetne loncice i ostavite na toplom. Cim semenke proklijaju, prenesite ih na svetlo mesto.
Zalivanje i djubrenje: Iako uljna palma treba obilje vode, pustite da se zemlja izmedju dva zalivanja dobro osusi. Za zalivanje upotrebite uvek mekanu, mlaku vodu. Leti prehranjujte jednom nedeljno, a zimi svakih 6 nedelja.
uljana palmaSvetlost i toplota: Kao tropska biljka uljna palma treba obilje svetla. Leti je najvise odgovara suncano, toplo mesto na otvorenom. Zimi je vrlo vazno osigurati joj visoku vlaznost vazduha, ovlazivacem ili postavljanjem posude sa vodom na radijatore. Osim toga korisno je u jutarnjim satima poprskati lisce vodom pomocu sobne prskalice.
Zemlja i presadjivanje: Za uzgoj uljne palme najpogodnija je ilovasta zemlja. Buduci da razvija neobicno dugacak koren, upotrebite sto visi lonac. Kako bi ste sprecili zadrzavanje vode, pre presadjivanja dno lonca prekrite slojem peska ili lekatona. Manje biljke presadjujte svake dve, a vece svakih pet godina.

Papaja

Nezreli plodovi ove biljke, po kojoj je i cela porodica dobila ime, upotrebljavaju se kao povrce, a potpuno zreli vrlo su cenjeno i ukusno voce. Pradomovina papaje je Meksiko, ali se vremenom prosirila po svim tropskim i suptropskim podrucjima.
Listovi papaje, a i sami plodovi, sadrze jedan belancevinski enzim – papain. papajaUpotrebljava se za oplemenjivanje ukusa nekih namirnica, u medicini, u proizvodnji zvakacih guma, zubnih pasta i drugih kozmetickih sredstava.
Svojim neobicnim oblikom drveta papaja ce se dopasti svakom posetitelju tropskih krajeva nenaviknutom na “cuda” biljnog sveta. Stablo nema grane nego mnostvo velikih listova koje raste poput cuperka na vrhu stable. Muske biljke ne donose plod, njih stvaraju samo biljke sa zenskim cvetovima.
Sejanje: Viljusjkom izvadite iz ploda papaje crne semenke ovijene prozirnom zelatinoznom tvari, operite u mlakoj vodi, stavite ih na papir i ostavite nekoliko dana da se osuse. Svaka semenka je omotana vlastitim omotacem. Pritisnete li ih zajedno, omotac ce puknuti a semenka iskociti. Tako oslobodjene semenke pre nego sto ih posejete u cvetne posude , ostavite jos 24 casa da se suse. Buduci da su vrlo osetljive na gljivicna oboljenja, za setvu upotrebite sterilizovanu zemlju. Najbolje ce biti ako nabavite vec gotov sterilizovan setveni supstrat.
Zalivanje i djubrenje: Sve dok su biljcice male, morate ih zalivati sa najvecim oprezom, a to znaci da ne smete nikako dopustiti da se osuse. Ali takodje niti suvise zalivati. Upotrebite iskljucivo meku vodu sobne temperature. Vece biljke zalivajte obilnije ali u vecim vremenskim razmacima. Pritom svake dve nedelje vodi za zalivanje dodajte tecnog djubriva u kolicini navedenoj prema opstim uslovima.
Svetlost i toplota: Buduci da je papaja tropska biljka, cele godine valja joj osigurati obilje svetla i toplotu. Drzite ih leti na otvorenom, vece biljke podnece cak i vrlo suncano mesto. Dobro je svakodnevno u jutarnjim satima poprskati lisce mekom, odstojalom vodom pomocu sobne prskalice.
Zemlja i presadjivanje: Za vece biljke pogodno je teza zemlja koja sadrzi nesto ilovace. Mladim biljkama, osetljivim na gljivicna oboljenja i truljenje, odgovara lagan, vrlo propustan peskoviti supstrat. Papaju ne treba cesto presadjivati, ali nasuprot vecini biljaka potrebno je uzeti znatno veci cvetni lonac. Kako bi ste sprecili trajno zadrzavanje vode, upotrebite glineni lonac i leti ga zajedno sa biljkom ukopajte u zemlju u vrtu.

Zbog plodova nalik na dinju papaju cesto nazivaju i “drvo dinje”. Meso njenih plodova boje je marelice, vrlo je ukusno i izrazito osvezavajuce. Nezreli plodovi pripremaju se na isti nacin kao i tikvice, na primer, pecene ili kuvane, nadevene sunkom ili mlevenim mesom. Kako se plodovi papaje uvoze iz Brazila i Afrike, prilicno su skupi, pa je i razumljivo sto se u Evropi vrlo retko pripremaju kao povrce.

Nar – šipak

Istorija nara bogata je kao i njegovi plodovi semenkama. Vec u starom Egiptu smatran je za simbolom ljubavi i plodnosti. Zbog prekrasnih crvenih cvetova u zemljama toplog podneblja mnogo se uzgaja kao ukrasni grm.
Nar je jedan od najzanimljivijih egzoticnih plodova. Kozasta, zutocrvena ljuska obavija veliki broj semenki okruzeni mesnatim, socnim plodnim mesom. Osim ukusnih plodova nar ima vrlo lepe cvetove.
sipakSejanje: Isperite semenke u mlakoj vodi i ostavite ih nekoliko dana da se osuse. Tada ih polozite na sloj navlazene vate i sve pokrite prozirnim staklom. Na taj cete nacin moci dobro patiti proces klijanja. Cim semenke proklijaju pikirajte ih pomocu pincete u male cvetne loncice. Na toplom i vlaznom mestu vrlo ce brzo izrasti u lepe mlade biljke.
Zalivanje i djubrenje: Nar zalivajte umereno mlakom i omeksanom vodom. Prehranjujte rastvorom tecnog djubriva jednom nedeljno u vreme rasta, u prolece i leto. Zatim zalivajte samo povremeno, a prehranjivanje potpuno obustavite.
Svetlost i temperatura: Za uspesan rast nara je potrebno mnogo topline i svetla. Leti ce najbolje uspeti napolju na osuncanom mestu. Za prezimljavanje mu osigurajte vrlo hladan prostor (oko 5 stepeni)..
Zemlja i presadjivanje: najpogodnija je humusna zemlja pomesana sa nesto ilovace i peska. Mlade biljke valja presaditi svake godine, a starije po potrebi, uglavnom vrlo retko. Zelite li nar uzgajati kao loncanicu svakako odaberite sortu “NANA” patuljastog rasta. No, njeni cvetovi i plodovi su znatno sitniji od ostalih vrsta.

Liči

Vec se u staroj Kini plodovi licija smatrani velikom poslasticom. Veliki su poput sljive i prekriveni kozastom bradavicastom ljuskom. Ukusom podseca na grozdje i visnje. Lici ima lepe kopljaste listove sa kozastom, sjajnozelenom povrsinom. Raste kao visoki grm ili maloličistablo, a plodovi mu rastu u grozdovima.
Danas je rasprostranjen i odomacen u suptropskim predelima sirom sveta. U svakom plodu nalaze se smedje kostice iz kojih ce se razviti lepa grmolika biljka. Svezi liciji mogu se u Evropi kupiti od novembra do pocetka februara. U pravilu se uvozi sa Mauricijusa, Madagaskara ili Juzne Amerike.
Sejanje: Nakon sto pojedete plod, kostice valja posejati sto pre u cvetnu posudu napunjenu uobicajnom zemljom. Prekrite semenke slojem zemlje debljine oko 2 cm i odrzavajte je umereno vlaznom sve dok ne proklija. Pazite da ne bude suvise mokro.
Zalivanje i djubrenje: Lici ne podnosi krcnjacko tlo pa ga zbog toga zalivajte mekom vodom sobne temperature. Mlade biljke zalivajte redovno, a starije tek nakon sto se korenova bala osusi. Leti prehranjujte jednom nedeljno, a zimi tekpovremeno.
Svetlost i toplota: Lici cele godine mora stajati na izrazito svetlom i toplom mestu. Dok stariji primerci podnose direktno sunce, mlade biljcice lagano zaklonite sa podnevnih sati.
Zemlja i presadjivanje: Za sadnju i presadjivanje je pogodna svaka uobicajna zemlja. Presadite tek onda kad je zemlja u posudi potpuno prorastena korenjem.

Guava, guajava

Pradomovina guave (ili guajave) je tropska Amerika. Vremenom se prosirila u mnogim drugim tropskim podrucjima sveta. Plodovi guave, veliki poput jabuke, sadrze veliku kolicinu vitamina C. Njihov ukus bi smo mogli uporediti sa mesavinom ukusa kruske, dunje i smokve. Plodovi se uglavnom jedu sirovi. Plod guave je podeljen na pet gradaka. Svaki od njih sadrzi socno crveno plodno meso sa mnostvo sitnih semenki. Zreli plodovi su vrlo aromaticni i sire ugodan miris.
guajavaSejanje: Oslobodite semenke iz ploda, operite ih u mlakoj vodi i ostavite nekoliko dana da se osuse. Posejte semenke u cvetne posude ili loncice napunjene uobicajnom zemljom i pokrite ihvrlo tankim slojem zemlje. Toplo mesto i stalna umerena vlaznost su dva osnovna uslova koja morate osigurati semenkama da bi brzo proklijale.
Zalivanje i djubrenje: Guavu zalivajte obilno, ali tako da izmdju dva dolivanja pustite da se zemlja dobro osusi. Lisce, naprotiv, svaki dan orosite u jutarnjim satima mekom vodom pomocu sobne prskalice. Biljke izlozene suncu nemojte orosavati jer bi svaka kapljica vode izazvala opekotine na listovima. Leti prehranjujte jednom nedeljno, a zimi samo povremeno.
Svetlodt i toplota: Najpogodnije je svetlo mesto, ali ne izlozeno suncu jer ove biljke, prvenstveno dok su jos male, nikako ne podnose zarko sunce. Temperatura uglavnom ne bi trebalo biti niza od 20 stepeni. U zimskom razdoblju kod provetravanja, zastitite biljku od promaje i hladnog vazduha.
Zemlja i presadjivanje: Guava najbolje uspeva u nesto tezoj zemlji, ali i u svakoj zemlji za loncanice koje mozete naci u trgovinama. U prvoj godini mlade biljke presadite jednom ili dva puta, a kasnije ce biti dovoljno tri do cetiri godine. Pritom dno cvetne posude prekrite slojem krupnog sljunka ili kuglica lekatona (glinopara) kako biste sprecili tajno zadrzavanje vode.