Kupina

Od  više  vrsta kupina ističe se ROBUS FRUTICOSA od koje su proizišle najbolje vrste. Kupina uspeva na svakom zemljištu, upotrebljivom za biljnu proizvodnju.Daje dobre rezultate čak i na slabo plodnom  i nedovoljnom vlažnom zemljištu. Ne odgovaraju joj tople peskuše i preterano vlažna, hladna i teška zemljišta. Kupini dobro odgovaraju sva zemljišta pogodna za krompir. Kupini odgovara umereno topla klima, jaka osvetljenost, a u umereno kontinentalnoj klimi nije nikad ugrožena mrazom. Najbolje joj odgovara umerena vlažnost zemljišta i vazduha, a vlažnost zemljišta kao bitan preduslov gajenja ovog voća mora se nadoknaditi navodnjavanjem.
Sorte kupina bez bodlji koje se mogu gajiti su: Tornifi (Thornfree), džinovska SONY DSC(Gigantea del giareuo).
Sorte kupina sa bodljama koje se mogu gajiti su:  Eldorada, Himalaja (Himalaya), Bojsen (Boysen), Vilsonova rana (Wilsonis early), Teodor Rajner (Teodor Rainer).
Zahtevi prema zemljištu
Od prirode se nalazi u pojasu hrastovih šuma. Daje dobre rezltate i na slabo plodnim i nedovoljno vlažnim zemljištima (ali da nisu u pitanju tople peskuše i preterano vlažna, hladna i teška zemljišta uz višednevno zadržavanje podzemne vode na dubini 20-30cm). Kupina najbolje uspeva na černozemu, lesu i lakšim smonicama, a može da podnosi i umereno zaslanjena zemljišta sa dovoljno vlage).

kupinaZahtevi prema klimi
Kupini odgovara jaka osvetljenost, dok su joj plodovi nešto slabijeg kvaliteta pri jačoj oblačnosi. Na većim nadmorskim visinama (500-800mnv) treba izbegavati severne položaje (kasnije i neravnomernije sazrevanje), a na manjim (200-300mnv) treba izbegavati južne položaje (zbog suše-manji prinosi, sitniji plodovi). Uglavnom je otporna prema mrazu (i prolećnom i jesenjem). Najbolje joj odgovara umerena vlažnost zemljišta i vazduha, a podnosi i suvlju klimu od maline. Kupina može biti ugrožena toplim i suvim vetrovima (isušuju zemljište i tučkove cvetova pa se onemogućuje oplodnja i zametanje plodova). Stoga treba birati zaklonjene položaje (npr. iza vetrozaštitnih pojaseva i sl.).

Rezidba maline i kupine

Malina radja na jednogodisnjim izbojcima koji se posle berbe,do jeseni, potpuno osuse. Pocetkom svake vegetacije, iz pupoljaka na korenovom vratu ili korenu, obrazuju se novi izbojci koji donose rod u narednoj godini.
Rezidbom se uklanjaju svi izbojci koji su doneli rod. To je najbolje uciniti odmah posle berbe. Istovremeno se proredjuju i izbojci koji tek treba da donesu rod, tako da se ostavi po jedan na svakih 15-20 cm.

Kupina, takodje radja na jednogodisnjim granama, koje se posle berbe uklanjaju iz osnove. Ovom rezidbom pozeljno je ukloniti i sve krzljave i izlomljene izdanke. Po zbunu se u prolecnoj rezidbi moze ostaviti najvise 10-12 izdanaka. Zatim se orezuju svi bocni lastari na 30 cm, a prekrati se i vrh izdanaka.