Rezidba voćaka

Zimska rezidba vocaka ili rezidba na zrelo obavlja se od opadnja lisca do kretanja vegetacije u prolece. Za rezidbu u kontinetalnom podrucju najpogodniji su januar i februar, a u primorskom decembar i januar.
U tom periodu, drvo koje se rezidbom odstranjuje ima najmanje organskih materija. Ove materije se u jesen, do polovine decembra, povlace iz jednogodisnjeg drveta, koje se orezuje u starije drvo, a polovinom ili krajem februara se vracaju u jednogodisnje grane. Zato se rezidbom u ranu jesen ili kasno prolece gubi znatno vise rezervnih materija. Vocke rezane u januaru i februaru imaju veci prirast i bolji razvoj korenovog sistema. Zimska rezidba uopste obezbedjuje krupnije i zelenije lisce i produzeni rast mladara u prolece i pocetkom leta.

Opsta pravila rezidbe
Rezidba je strucan posao i nekoliko prakticnih saveta dobro ce doci, narocito manjeiskusnim vocarima. Ako je voce starije treba vise da se reze.
Sto je korenov sistem razvijeniji, intezitet rezidbe je manji. Ako koren oslabi (mehanicka ostecenja, bolesti i stetocine korena, losi zemljisni uslovi, velika susa ili vlaga), rezidba je intezivnija, da bi se uspostavio uravnotezen odnos izmedju smanjenje moci korena da usisava vodu i velikog broja potrosaca u kruni. Isto treba orezivati vocke na generativnim podlogama sa jakim korenom. Vocke koje rode na jednogodisnjem drvetu ( breskva, neke sorte sljive ) mora se intezivno rezati da bi se obezbedilo obnavljanje celokupnog rodnog drveta za sledecu godinu. Ukoliko je rodno drvo dugovecnije, utoliko se smanjuje potreba za rezidbom. Breskvu treba najvise rezati, a kajsiju, visnju, sljivu, krusku, jabuku i tresnju najmanje.
Rodnije sorte se, po pravilu, vise rezu od manje rodnih. One se vegetativno visemakaze iscrpljuju ishranom veceg broja plodova, pa je potreba za novim prirastom veca radi obavljanja rodnog drveta.
Broj rodnih pupoljaka uslovljava intezitet rezidbe. Ako na stablu ima vise cvetnih pupoljaka, rezidba treba da bude jaca. Uklanja se, uglavnom, visak rodnog drveta, ali se ostavlja vise nerodnog (jednogodisnjeg) da bi se pripremilo rodnodrvo.
Oblik krune utice na intezitet rezidbe. Sto je oblik krune priblizniji prirodnom obliku, intezitet rezidbe je manji, a sto je odstupanje vece u pravcu takozvanih dirigovanih oblika, intezitet rezidbe se povecava.
Na jednoj istoj vocki intezitet rezidbe je razlicit za razne delove krune. Vrsni delovi skeletnih, grana vise se rezu (ogoljavaju), jer ovi delovi su bolje snabdeveni vodom i zato bujnije rastu od nizih. Jacim uklanjanjem mase  sa vrha krune, tokovi vode i mineralnih materija usmeravaju se u nize delove, koji postaju vitalniji i produktivniji.
Ishrana vocaka azotom utice na bujniji porast vocke, a time i na manji intezitet rezidbe. Ako je ishrana slabija, rezidba je jaca zbog bolje obnove rodnog drveta.
Vocke gajene u uslovima navodnjavanja treba manje rezati od onih koje se ne zalivaju.
Vegetativna aktivnost vocke u predhodnoj vegetaciji, kao osnova za odredjivanje inteziteta rezidbe, ocenjuje se na osnovu broja, duzine i debljine letorasta (jednogodisnjih grana). Ukoliko je vocka dala veci bro0j dugackih i jakih letorasta, utoliko je bilo vegetativno aktivnije, odnosno pripremila je vise organskih materija za narednu godinu.
Ako u krosnji ima vise ili manje vodopija, pre rezidbe treba biti obazriv. Uklanjaju se samo vodopije i bujni letorasti pri vrhu skeletnih grana, kao i letorasti koji rastu unutar krune i zagusuju je. Treba znaci, samo prorediti krunu.  Proredjuje se samo gusce rodno drvo, jer bi ostalo nedovoljno osvetljeno.
Sto je broj rodnih grana veci, uz isto vremeno obilno jednogodisnje drvo, vocka se moze opteretiti vecim rodom, odnosno rodno drvo ne treba previse uklanjati.
Ako je na vocki malo jednogodisnji prirast, ne sme se preterati sa rezidbom. Bolje je otkloniti uzroke koji su do toga doveli-poboljsati djubrenje i druge agrotehnicke mere nege. Rezidbu treba svesti samo na uklanjanje obolelih i ostecenih grana i grancica i smanjenje cvetnih pupoljaka na najmanji broj. Grane i grancice koje nose vegetativne pupoljke moraju se sacuvati po svaku cenu.
Ako je predhodna rezidba bila intezivna, treba manje rezati i obrnuto. Treba imati u vidu i druge cinioce koje uticu na vegetativnu aktivnost ili rodnost vocke, kao sto su djubrenje, obezbedjenje vodom, ostvareni prinos i slicno.
Iskusan rezac moze brzo doneti odluku o intezitetu rezidbe u svakom konkretnom slucaju. Ako je u nedoumici uvek je bolje da se vocka manje oreze, jer se pravi i manja greska.
Zavisi od vocne vrste
Opste pravilo rezidbe vazi za sve vocne vrste, ali se one ipak razlikuju po tome na kojim granama donose rod. Osnovno je da se pri rezidbi razgranici na kojoj su grani cvetni pupoljci, a na kojoj nisu. Bez poznavanja ovih osnovnih osobina vocke, makaze ne treba ni uzimati u ruke.
Rodni “kolaci” su najvaznije rodne grancice jabuke i kruske. To su kratka, obicno racvasta i mesnata zadebljanja, u vidu guka razlicitih oblika. Dugacki su 5-8 cm i traju vise godina.
Kratke rodne grancice obrasle su cvetnim pupoljcima sa strane, dok im je vrsni pupoljak vrsni. Dugacke su 10-15 cm. Ovo su glavni nosioci roda (pored majskih kitica) sljive i kajsije. Na breskvi ne daju dovoljne krupne plodove, pa se rezidbom uklanjaju.
Mesovite rodne grancice su jednogodisnje dugacke rodne grane, na kojima su i cvetni i lisni pupoljci. To su najvaznije rodne grane breskve.

Rezidba breskve

Breskva se po nacinu i neophodnosti rezidbe znatno razlikuje od drugih vocnih vrsta. Neorezana breskva daje novu vegetaciju na vrhovima jednogodisnjeg drveta, usled cega se ona stalno premesta ka periferiji kruna. Uporedo donji delovi krune ogoljavaju i rod „bezi“ u visinu. Posto je vek breskve kratak, pravilna rezidba je od velikog znacaja.

Breskva donosi rod, uglavnom, na dugom jednogodisnjem drvetu, koje zbog toga treba svake godine obnavljati. Zavisno od vegetiranja, breskva obrazuje i razlicito jednogodisnje drvo koje izbija iz dvogodisnjeg ili starijeg drveta.

Mesovite rodne grane dugacke su 30-50 cm. Zavisno od sorte, cvetni pupoljci nabreskva (2) njima surasporedjeni ili celom duzinom lastara, ili donjoj ili gornjoj polovini. Ove grane su najvaznije rodne grane breskve. Za rod se ostavljaju umerenodugacke, dobro zdrvenjene grane sa dosta cvetnih pupoljaka. Za manje bujne sorte treba ostaviti jace, a za bujne umereno razvijene mesovita rodne grane.

Tipicne rodne grane obicno su tanje, dugacke najvise 30 cm (najcesce su mnogo krace). Zbog veceg broja plodova i manje lisne povrsine, rezidbom se potpuno uklanjaju. Plodovi na ovim granama sitni su i neugledni.

Majske kitice, kratke rodne grane, duzine od 2 cm, uklanjaju se iz istih razloga, a ostavljaju se samo ako mesovitih grana nama dovoljno.

Vodolije i prevremene grancice koje izbijaju u toku vegetacije) uklanjaju se do osnove.

Rezidba kajsije

Iako se obicno ne misli u praksi se pokazalo da uz ostale mere, rezidba moze biti jedna od najvaznijih uslova gajenja kajsije. Za razliku od mnogih drugih vocnih vrsta, iskustvo poslednjih godina pokazuje da kajsiju treba rezati pred sam pocetak vegetacije, pa cak i onda kada je ona pocela. Na ovaj nacin se u velikoj meri moze izbeci opasnost od apopleksije.

Kajsija radja na mesovitim, tipicnim rodnim granama, na kojima su i cvetni i kajsijelisni pupoljci. Mesovite rodne grane. Duzine 30-50 cm, obrazuju se u uslovima produzene vegetacije i zavisno od duzine, cvetni pupoljci su na celoj grani ili samo u donjem delu. Ako su gusto izbile, ove grane se samo prorede, ali se ne skracuju.

Kratke, tanke jednogodisnje grane se uklanjaju iz osnove.

Kratke rodne grane na proslogodisnjim mesovitim granama i na starijem drvetu, duzine oko 10 cm, takodje se ne orezuju.

Prevremeno rodne grane obrazuju se na vrhovima mesovitih rodnih grana u drugoj polovini leta. One se u narednoj rezidbi takodje ne uklanjaju.

Rezidba oraha

U periodu zadovoljavajuceg prirasta, rezidba oraha svodi se na uklanjanje polomljenih i slomljenih grana i vodopija koje rastu u unutrasnjosti krune. Sve grane prekracuju se do prvog bocnog zdravog drveta.
Ako u kruni ima suvise skeletnih grana koje rastu uporedo, treba ih prorediti tako da se uvek uklanja donja. Prvenstveno treba uklanjati tanje, izduzene i nedovoljno obrasle grane. Ako je broj ovakvih grana velik, uklanjaju se tokom dve-tri godine. Grane koje vise i ometaju obradu takodje se uklanjaju.
Ako krunama, na vrhovima osnovnih grana, ima suvise obrastajuceg drveta, ono se mora prorediti. Svake godine, sa najguscih vrhova, ukloni se 5-6 grana skracivanjem i prevodjenjem na nize bocno drvo.
Treba izbegavati odsecanje grana ciji je precnik veci od 10 cm, jer takvi preseci teze zarastaju. Dobro je da se tanji posle rezidbe premazu kalem-voskom.

Rezidba borovnice

Borovnice donose plod na granama iz prethodne vegetacije. Krupnoća plodova je u zavisnosti od bujnosti biljke. Rodnost žbuna je sortna osobina i zavisi od genetičkih svojstava i uslova sredine u kojoj se borovnice gaje. Mnoge sorte pokazuju znake da prerode, a ako se deo cvetnih pupoljaka ne odstrani bobice će biti sitne, a prirast i bujnost letorasta za novi rod naredne vegetacije slabi.

Sorte koje imaju uspravan žbun (Erliblu, Kolins, Pembelton, Xersi i dr) zahtevajuborovnicaproređivanje rodnih grana u središtu žbuna. Sorte koje imaju položene grane (npr. Marfi) koje padaju ka zemlji zahtevaju uklanjanje tih niskih grana.
Umerena rezidba, kojom se odstranjuju manje grančice (a i grane u žbunu) redukuju rod, ali u narednim godinama plodovi će biti krupniji, ranije će sazreti, a i drvo je bujnije.
Jačom rezidbom dobijamo krupne plodove, postižemo ranije sazrevanje, ali i manji ukupan urod u tekućoj godini. U nekim slučajevima se događa da kada je urod obilan, a rezidba nije izvršena određen broj plodova i ne sazri.
Jačom rezidbom se, takođe, smanjuje ukupan rod, povešava veličina ploda i povešava procenat plodova koji se u prvoj berbi mogu, kao zreli, ubrati. Posle ovakve rezidbe i do 90% plodova se može obrati u prvom kolu. U slučajevima umerene rezidbe taj procenat je oko 60%.
Intenzitet rezidbe je u zavisnosti od bujnosti žbunova. Vrlo bujne žbunove treba slabije orezati, što je u vezi i sa primenjenom agrotehnikom. U američkoj praksi važi pravilo da se na biljkama ne sprovodi rezidba do kraja treće godine gajenja, već da se počne na početku četvrte godine. Po tom iskustvu, polegle grane blizu zemlje treba odstraniti a ostaviti samo uspravnije izdanke. Ako je sredina žbuna gusta treba je rezidbom prorediti uklanjanjem slabih i starih grana. Uopšte govoreći, rezidbu treba sprovoditi u vremenu posle opadanja lišća do kretanja pupoljaka naredne godine.